Since my good friend @lighteye was more than determined to persuade me to write some of my Travel Blogs in Serbian, our native language, I'm finally doing it. What follows is Serbian version of travel blog originally published by the name 'Visiting ghosts of past - Viminacium, Eastern Serbia'. If you are interested, english version is here.


Nikada ne možete znati kada će se nešto obično i svakodnevno izroditi u neverovatno otkriće. Kada je početkom 20-og veka doneta odluka o osnivanju velikog rudnika u Istočnoj Srbiji, sve sto su tadašnji osnivači želeli bio je ugalj i par retkih ruda iz tog kraja. Uprkos tome što je bilo naznaka i priča o starim gradovima u neposrednoj blizini, niko nije očekivao da pronađe ostatke jednog od najstarijih i najvećih naselja jedne od najmoćnijih civilizacija u novijoj istoriji - velelepnog Rimskog Carstva.



Click on image for full size

Mogu samo da zamislim iznenađenje rudara kada su otkrili prve ostatke davnih Rimskih predaka. Ne tako duboko ispod površine, kao što ćete videti, na samo par metara ispod zelenih oranica i modernih farmi, čekao ih je jedan čudesan svet. Svet istarih vremena i duhova prošlosti, svet jednog od najmoćnijih i najvećih gradova nekadašnje Rimske provincije Moesije. Ova mala provincija je zauzimala prostore današnje Srbije, sever Makedonije, severna područja Bugarske i dobar deo današnje Rumunije... Takoreći malecka provincija, zar ne?!?



Click on image for full size

Jedini koji se nisu iznenadili ovom otkriću su lokalni farmeri. Godinama unazad su na svojim oranicama pronalazili neke čudne ostatke - delove starog posuđa, čudno dekorisane vrčeve, ukrase, ploče sa čudnim gravurama... i ne tako pažljivom posmatraču je bilo više nego očigledno da se nešto krije ispod tih zelenih polja. Bilo je samo pitanje vremena kada će duhovi prošlosti isplivati na površinu.



Click on image for full size

Postoji priča o srećnicima koji su pronašli par zemljanih ćupova prepunih rimskih novčića, samo da bi otkrili pojam 'prolazne sreće' na najteži mogući način - na svojim plećima. Naime, nekada (a možda i još uvek - nemojte me držati za reč) je postojao čudan zakon koji je definisao prostiranje privatnog poseda na celih 0.5 metara u dubinu zemlje. Sve što bi bilo ko pronašao na većoj dubini je pripadalo državi... Srećni nalazači su posle kratke proslave i konsultacija sa državnim činovnicima, poklonili ćupove muzejima, potpuno dobrovoljno.
Kao šlag na torti, sledećih godina su uživali gosteći neke čudne momke koji su prekopavali njihovu zemlju ne gajeći nikakve useve u potrazi za još kojim ćupom punim blaga.



Click on image for full size

Nekim neverovatnim spletom okolnosti, posle samo par slučajeva, pronalaženje antikviteta, naročito starih Rimskih novčića se poprilično proredilo. U stvari, prosto neverovatno, vec decenijama u ovom kraju niko nije pronašao ni jedan jedini novčić... Imamo mi onu izreku da su 'čudni putevi Božji', mada nekako sumnjam da se u ovom slučaju radi o čudnim putevima krijumčarenja antikviteta.



Click on image for full size

Godinama su čak i rudari ignorisali eventualne znake da se na ovim prostorima nalazi bogato arheološko nalazište. Svaka prijava je kao rezultat imala prekid rada dok likovi sa čudnim dioptrijama ne ispitaju 'šta se to u ime Zevsa ovde događalo?'. Naočarci su bili poznati po vrlo sporim tehnikama kopanja koja nisu proizvodila ni malo dragocene rude, pa su rudari s vremenom razvili jedan čudan poremećaj koji se ogledao u potpunoj slepoći za bilo sta sto nije ruda. Status quo je trajao sve dok jednog dana nisu iskopali nešto što su morali da prijave - ljudske kosti.



Click on image for full size

Viminacijum je čak i prema današnjim standardima bio ogroman grad. Procene kažu da je danas ispitano manje od 4% njegove nekadašnje površine, ali se svi slažu da je u ovom drevnom velegradu živelo oko 40.000 ljudi. To je poprilično kostiju, i kako je koja prijava pristizala, tako su arheolozi postajali sve svesniji da su na pragu nečeg ogromnog.
Danas rudari mogu da računaju na svakodnevno prisustvo par arheologa koji su spremni da u svakom trenutku zaustave iskopavanje i upropaste rudarima dan. Na svu sreću, čini se da arheolozi imaju odlične reflekse i vrlo nemirne prste.



Click on image for full size

Da li sam pomenuo da je Viminacijum bio glavni grad provincije i najveći vojni garnizon u regionu? Bio je lociran na odličnoj, neki bi rekli - strateškoj lokaciji, na raskrsnici puteva koji su vodili od zapada prema istoku i od severa ka jugu. Prema onome što je do sada otkriveno i na osnovu dostupnih zapisa, Viminacijum je bio bogat i velelepan. Hramovi, široke popločane ulice, luksuzne vile, javna kupatila, akvadukti, amfiteatar... To je samo deo onoga što je do sada otkriveno. Kada posetite ova nalazišta, jedan od utisaka će biti udaljenost između iskopina. Od hrama do javnog kupatila preporučujem obezbeđeni prevoz, jer lagana šetnja baš i neće biti lagana - ova dva nalazišta su udaljena kilometrima.
Sta se nalazi ispod tla između ovih nalazišta - niko ne zna, ali se možete opkladiti da ova polja kriju još puno čudesa.



Click on image for full size

Na osnovu zapisa znamo da se nekadašnji Viminacium nalazio na ušću reke Mlave u Dunav. Lokaliteti na kojima se trenutno vrše iskopavanja se nalaze više od 2 kilometra od reke Mlave i preko 4 kilometara od Dunava... To je otprilike 10 kvadratnih kilometara koje niko nije ni zagrebao. Imajući u vidu da su se nekada gradovi gradili pre svega na obalama (izdržaću da ne pomenem današnje graditelje obala reka...) - možete li zamisliti šta još uvek nismo otkrili? Ja ne mogu...



Click on image for full size

Ono što jeste otkriveno je prosto neverovatno. Amfiteatar koji se pomalja iznad zelenih polja i koji je izgrađen prema prvobitnim nacrtima i na temeljima originalnog amfiteatra je zapanjujuća scena. U neposrednoj blizini, hram i mauzolej čekaju da odate poštu nekim od najstarijih stanovnika ovog kraja.



Click on image for full size

U hramu, posebnu atrakciju predstavlja mogučnost ulaska u podzemlje i obilazak Rimskih grobnica iz vrlo neobičnog ugla - iznutra. Ne, zaista - mozete da provirite u unutrašnjost Rimskog groba i svojim očima se uverite u njegov izgled iz ugla njegovog stanovnika. Znam da zvuči strašno, pomalo i groteksno, ali ustvari - ovo iskustvo je jedno od najlepših i najneverovatnijih koje sam imao. Rimljani su verovali da grobove treba ukrašavati iznutra, tako da njihovi večiti stanovnici imaju u čemu da uživaju u svom zagrobnom životu. Neki od najlepših radova najboljih slikara tog vremena se nalaze upravo unutar samih grobova.
Sve preporuke za ovu turu i nemojte brinuti, stalni stanovnici nisu tu - imali su nekog posla da zavrse sa Zevsom i ekipom i trenutno su odsutni... bar su mi tako rekli vodiči, mada postoji blaga verovatnoća da su u meni prepoznali lika sa čudnim smislom za humor sa kojim mogu da se opuste.



Click on image for full size

Malo dalje - ako odlučite da tu lokaciju posetite organizovanim prevozom, a sat vremena hoda ako odlučite da prošetate, nalaze se zapanjujući ostaci Rimskih termi. Kada se sopstvenim očima uverite u svu kompleksnost i genijalnost rešenja koje su Rimljani primenili na ovoj građevini, vaše sopstveno kupatilo će izgledati zastarelo i staromodno. Jedina moja zamerka se odnosila na očigledni nedostatak vode u termama, pošto sam s obzirom na vreo dan bio i te kako raspoložen da se podvrgnem jednom antičkom spa tretmanu.



Click on image for full size

Naravno, muzej ne smete propustiti. Pred maketom nekadašnjeg centra grada ćete shvatiti svu velelpnost Viminacijuma i njegov nekadašnji sjaj. Lista Rimskih vladara i njihove biste krase jedan deo muzeja i otkrivaju nam ko je sve nekada vladao iz njegovih palata. Lista je prosto zapanjujuća.



Click on image for full size

Kada pominjem muyej, ne mogu a da ne pohvalim odlične vodiče koji rade na ovom lokalitetu. Ovi mladi ljudi na svakom koraku pokazuju da iznad svega vole svoj posao, a njihovo znanje istorije grada i Rimske imperije će vas prosto zapanjiti (a ja mislio da znam nešto o Rimljanima...). Nemojte ni jednog trenutka oklevati da se upustite u opušten razgovor sa njima i da na neposredan način čujete i naučite puno toga o istoriji Viminacijuma i Rimskog Carstva.



Click on image for full size

U samom centru lokaliteta vas čeka Domus Scientiarum Viminacium - replika luksuzne Rimske vile sa svim sadržajima za odmor i osveženje posle dana provedenog u obilascima Viminaciuma. Nemojte propustiti da se ovde opustite i u neobaveznom ćaskanju sa druzeljubivim domaćinima saznate nešto o Rimljanima ili samom kraju gde se nalazište nalazi.



Click on image for full size

Sta više, ukoliko vam jedan dan u Viminacijumu nije bio dovoljan, vila nudi smeštajne kapacitete dostojne najvećih Rimskih imperatora. Par dana provedenih na ovom mestu će sigurno učiniti da se bar na kratko osećate kao Cezar.



Click on image for full size

Na samom kraju, dozvolite da pomenem i najstarije stanovnike ovog kraja. Najslavnija među njima je jedna dama i mada ne bi trebalo da dame propitujemo o godinama, Vika i te kako ponosna na svojih skromnih 5 miliona. Ali više o njoj, njenom zapanjujućem otkriću i životu - u nekom sledećem blogu.



Click on image for full size

Toliko za sada, do sledećeg viđenja - jedno Rimsko 'Ave' iz velelepnog Viminacijuma!



Click on image for full size


Fotoaparat: Canon PowerShot SX50 HS

Ovaj blog je deo moje Travel Blog serje tekstova.



Ukoliko vam se ovaj tekst dopao, navratite s vremena na vreme,
u mojoj torbi ima puno ovakvih lokacija i bezbroj priča.
Svi moji postovi i sve fotografije su moj originalni rad.
Svi moji putopisi su deo @SteemitWorldMap projekta.

Da bi pristupili ostalim putopisima na @SteemitWorldMap projektu, posetite moj autorski link